Uskoro ćete moći običnim 'klikom' na 'ikoni' na Internetu moći zaviriti u tajne lavirinta najambicioznije cenzure na svetu, u vatikanski 'Indeks zabranjenih knjiga u Rimokatoličkoj crkvi'.

Na tome radi grupa njemačkih istraživača, kopajući po prašnjavim arhivama sa dokumentima starim i više od 400 godina, koja svedoče kako su zvaničnici Rimokatoličke crkve klasifikovali i zabranjivali neka dela, čak i pojedina izdanja Biblije. Pored zabranjenih dela, Indeks sadrži i dokumenta o tome kako su se vatikanski cenzori nadmudrivali da li neku knjigu treba proglašavati 'jeretičkom', kao što je, na primer, roman protiv robovlasništva 'čika Tomina koliba', izveštava Rojters.

Lavirinte vatikanskih cenzora za javnost otvara grupa od oko 30 nemačkih stručnjaka, pod rukovodstvom profesora Huberta Volfa sa Univerziteta Minster, 44-godišnjeg naučnika, takođe i katoličkog sveštenika, koji je upravo danas nagrađen priznanjem Nemačkog istraživačkog društva [DFG] za svoj pionirski rad. Volf je tim povodom izjavio da se nada da će od iduće godini svako moći običnim 'klikom' na Internetu da uđu u bazu podataka vatikanskog Indeksa na kome radi njegov tim.

'Rim je punih 400 godina nadzirao celo tržište knjiga i procenjivao sve važne publikacije', izjavio je profesor Volf agenciji Rojters.'400 godina su pokušavali da kontrolišu knjige i - nisu uspeli u tome'. 'Sve do danas smo znali samo koje su knjige zabranjene. Niko nije znao koje su sve knjige prošle tu kontrolu', tvrdi Volf koji rukovodi projektom koji finansira DFG sa 250.000 evra godišnje, uz 1,55 miliona evra od nagrade Lajbniz za istraživačke poduhvate koju je dobio 2002.

Volf je 1992. prvi ušao u strogo čuvane arhive Inkvizicije, dobivši za to specijalnu dozvolu iz samog vrha Vatikana.
Ista arhivska građa je tek 1998. otvorena i drugim istraživačima, a onda je nekolicini od nih dozvoljeno 2003. da zavire i u 'fajle' o Trećem rajhu, podseća britanska agencija. 'Opasnim knjigama' je počela da se bavi Inkvizicija 1542. kako bi se katolicima zabranilo čitanje mnogih dela čija je poplava zapljusnula katoličanstvo u reformskoj ofanzivi protestanata. Posebno odeljenje za Indek je osnovano 1571. i bez prekida je radilo sve do 1967. godine. Jedan od poslednjih na 'listi prokaženih' bio je francuski filozof žan-Pol Sartr.

Zabranjivana su i pojedina izdanja Biblije, na primer biblijski prevodi reformatora Martina Lutera ili Džona Kalvina, zatim jevrejski Talmud ili muslimanski Kuran. Istrazizvači su u Indeksu pronašli i zapis o debati koja se među cenzorima vodila 1852. o romanu 'čika Tomina koliba' Harijete Bičer Stou, jer je autorka po verskom opredeljenju bila kveker, a tema toga dela - ukidanje robovlasništva - bila je revolucionarna ideja.

Prevagnulo je to što se sam vatikanski vrh izjasnio protiv robovlasništva, pa je knjiga 'pomilovana'. Godine 1934. je zabranjena knjiga 'Mit 20. veka', nacističkog ideologa Alfreda Rozenberga, a isto se 'spremalo' i Hitlerovom ideološkom manifestu 'Majn kampf', što nije učinjeno uz objašnjenje da Rozenberg 'nije bio nemački kancelar', dok je Hilter 'bio legalno izabran, što znači da je ispunjavao tačku 13. poslanice Svetog Petra Rimljanina u kojoj je rečeno da državne vlasti dolaze od Boga i da se moraju poštovati'. Istraživači su u vatikanskim cenzorskim arhivama otkrili i još mnogo drugih paradoksa, među kojima je i to da je, s jedne strane, Galilej 1633. kažnjen zbog tvrdnji da se Zemlja okreće oko Sunca, dok se, s druge strane, vatikanski cenzori, odgovorni za Indeks, nisu ni bavili Darvinom, Marksom ili Frojdom, čija su dela bila isto revolucionarna.
Njihova dela su bila revolucionarna u naučnom smislu, a cenzori iz Vatikana nisu obraćali pažnju, jer se ista nisu bavila teologijom, sudbinom ili Biblijom, objašnjava Volf.

tajne, vatikanskih, trezora, vatikanskog, vatikan

joshua.net

Komentari (0)

RSS feed Comments

Ime

Email

Komentar

smaller | bigger

Subscribe via email (Registered users only)

I have read and agree to the Terms of Usage.

Upišite prikazane znakove

Dodaj komentar